Političar u Kraljevini Jugoslaviji. Predsednik vlade od 17. Aprila 1927. do 28. Jula 1928. godine. Rođen je u Opariću, 11. Juna 1871. godine. Po profesiji, bio nastavnik. Pošto je izabran za poslanika, bio je ministar u nekoliko Pašićevih vlada. Prema nekim izvorima, on je bio jedan od "dvorskih radikala", ljudi ubačenih od strane kralja Aleksandra da zauzdavaju Nikolu Pašića. Tokom njegovog mandata, kulminirao je sukob između Srba i Hrvata. Provokacije su bile obostrane. U uzavreloj atmosferi, 20. Juna 1928. godine, crnogorski poslanik Puniša Račić ubija 3 hrvatska poslanika. Ovo višestruko ubistvo je obavijeno velom tajne. Prema nekim izvorima, Stjepan Radić (jedan od ubijenih) je bio upozoren da se tog dana drži dalje od skupštine. Na osnovu toga, može se zaključiti da do ubistva nije došlo u afektu, već da je bilo planirano. Nakon tog krvoprolića Velimir Vukićević podnosi ostavku na mesto premjera. Umro 27. Novembra 1930. godine u Beogradu.

Predsednik vlade Kraljevine Jugoslavije Velimir Vukićević 19, (1871-07-11 - 1930-11-27)

Rođen od majke Desanke i oca Dragomira, 10. Oktobra 1940. godine u Preveštu, gde i sada živi kao učitelj u penziji. Kao učitelj radio u Preveštu, Kaleniću, Šljivici, Lepojeviću i Riljcu. Učiteljski školu završio u Jagodini. Stariji Jagodinci ga pamte kao legendarnog rukometnog golmana Učiteljske škole a Levčani ga se sećaju kao stonotenisera, fudbalera, rukometaša i bibliofila koji već godinama u okviru sabora "Prođoh Levač, prođoh Šumadiju" priređuje jedinstvene izlođbe stare srpske knjige i periodike. Dobitnik je prestižnog priznanja: - Oktobarske nagrade SO Rekovac, - "Najdraži učitelj", - povelje "Brativoje Marković", - "Juhorsko oko", - "Zlatna plaketa Opstine Rekovac za 2015". Napisao je sledeće knjige : - Levač - bibliografija (2015) - Levač - bibliografija (2011) - Znanje imanje (1976) Izvori: Kostić, Ž. Hazena i rukomet u Jagodini 1948 - 1998 Vasić, S. Zov zavičaja. Linkovi: - http://urtica.org/artworks/kumova-sekira-gradja.html#.VryAofkrJD8 - http://lag-levac.co.rs/index.php/lag/price-i-legende/98-legenda-o-sibinu-i-sibnici - http://noviput.rs/tu-oko-nas/turnir-u-cast-gorana-trifunovica-seleta/i - http://www.politika.rs/scc/clanak/56571/Privatna-riznica-starih-srpskih-knjiga - http://www.politika.rs/sr/clanak/334316/Drustvo/Kako-je-iz-Johanesburga-Crnjanski-stigao-u-Prevest#! - http://www.blic.rs/kultura/vesti/izlozba-starih-srpskih-knjigaprva-izdanja-milosa-crnjanskog-petra-petrovica-njegosa/sfqn060 - http://www.novosti.rs/vesti/naslovna/reportaze/aktuelno.293.html:503997-Traga-za-prvim-brojevima-novina - http://www.b92.net/kultura/vesti.php?nav_category=272&yyyy=2013&mm=08&nav_id=738317 - http://www.kurir.rs/knjige-vuka-karadzica-u-rekovcu-clanak-922033

Kolekcionar, učitelj i kulturni aktivista Miladin D. Milosavljević 20, (1940-10-10 - 2019-08-16)

Sluga Vujice Vuličevića, ubica Karađorđa Petrovića (13. jula 1817). Prema izvorima, on je rođen negde u Crnoj Gori, a ovde (u Oparić) ga je doselio Miloš Obrenović. Ovde mu je kupio kuću i imanje i promenio mu je identitet da bi ga spasao od narodnog linča. Umro je 29. maja 1850. i sahranjen je na Oparičkom groblju. Kada su meštani saznali njegov identitet, izbrisali su sve tekstove sa njegovog groba. U knjigu umrlih je upisan kao "Nikola Crnogorac".

Ubica Karađorđa Petrovića Nikola Novaković 19, (0000-00-00 - 0000-00-00)

Poznati fudbaler i trener. Rođen je 30. avgusta 1948. godine u Sibnici kao jedinac od majke Rose i otca Živomira. U Srbiji je završio srednju medicinsku, a u Nemačkoj visoku školu fudbala Sepa Hepbergera u Kelnu. Igrao za OFK Beograd i Crvenu zvezdu. Zatim odlazi u inostrane klubove: Ajntraht iz Frankfurta, Mančester siti... 34 puta igrao u reprezentaciji Jugoslavije. Kasnije počinje da radi kao trener u Ajntrahtu, Bajer Leverkuzenu, zatim u Americi, Egiptu, Kini... Linkovi: https://en.wikipedia.org/wiki/Dragoslav_Stepanović https://de.wikipedia.org/wiki/Dragoslav_Stepanović https://sr.wikipedia.org/wiki/Драгослав_Степановић http://www.reprezentacija.rs/index.php/sr/statistika/reprezentativci/1524

Fudbaler i trener Dragoslav Ž. Stepanović 25, (1948-08-30 - 0000-00-00)

Svetski priznat slikar. Rođen u Opariću 9. Januara 1906. godine. Slikarstvom počeo da se bavi 1933. godine. Bio je začetnika naivnog slikarstva u Srbiji. Od 1933. do 1950. bio je jedini naivni slikar u Srbiji. Imao samostalne izložbe u centrime svetske kulture (Pariz, Brisel, London, Parma). Umro je 15. Juna 1994. godine u svom rodnom mestu, Opariću.

Slikar Janko Brašić 19, (1906-01-09 - 1994-06-15)

Istaknuti socijalista i novinar, bliski saradnik Dimitrija Tucovića sa kojim je pokrenuo časopis "Borba". Bio je i glavni urednik "Radničkih novina" kao i sekretar "Glavne partijske uprave". Rođen u Dragovu (Volujak) 25. decembra 1884. godine. Pohađao gimnaziju u Užicu. Prevodio dela Karla Marksa, Augusta Bebela i Karla Kauckog. Umro u Londonu 1919. godine, gde je bio i sahranjen. Njegovi posmrtni ostaci su 1959. godine preneseni u Jugoslaviju. Izvori: Simić, M. 2001, Kraljevsko Dragovo, Beograd. Linkovi: https://en.wikipedia.org/wiki/Inter-Allied_Socialist_Conferences_of_World_War_I https://sh.wikipedia.org/wiki/Du%C5%A1an_Popovi%C4%87 https://archive.org/stream/memorandumbyserb00part#page/n1/mode/2up

Socialista, novinar Dušan Popović 8, (1884-12-25 - 1918-11-08)

Rođen je 22. Januara 1878. u Opariću. Bio je neposredni učesnik događaja koji su uticali na istoriju ne samo Srbije već, i sveta. Jedan od najbližih saradnika Apisa i jedan od desetorice potpisnika ustava tajne organizacije "Ujedinjenje ili smrt" ("Crna ruka"). Učestvovao je u "Majskom prevratu" 1903. godine kada su ubijeni poslednji članovi dinastije Obrenović posle čega krunu preuzima dinastija Karađorđević. Kroz tajnu organizaciju "Crna ruka" dovodi se u vezu sa Sarajevskim atentatom. Bio je zadužen za logističku podršku članovima "Mlade Bosne" koji su izvršili atentat na austrougarskog prestolonaslednika Franca Ferdinanda. U montiranom "Solunskom procesu", 1917-e godine biva osuđen na smrt ali mu je presuda preinačena u kaznu zatvora od 20 godina. 1918-e godine biva pomilovan. Na obnovljenom sudskom procesu 1953. u Beogradu, sve presude Višeg vojnog suda u Solunu su poništene, a svi osuđenici rehabilitovani, među kojima i sam Dragutin Dimitrijević Apis. Umro je1938-e u Beogradu u svojoj 60-oj godini. Verovatno zbog štamparskih grešaka pominje se pod imenima: Čedomilj, Čedomil, Čedomir, koje je od imena pravo, verovatno će pokazati knjige rođenih u Opariću ili Dragovu. Učesnik u "Majskom prevrtu". (29. Maj 1903.) Jedan od desetorice oficira, osnivača tajne organizacije "Ujedinjenje ili smrt". Rođeni brat Dušana Popovića. Izvori: https://sh.wikipedia.org/wiki/Solunski_proces https://sr.wikipedia.org/wiki/Црна_Рука http://www.novosti.rs/dodatni_sadrzaj/clanci.119.html:544951-Trojke-pukovnika-Apisa https://sr.wikipedia.org/sr/Чедомир_Поповић

Pukovnik Čedomil(?r)(?lj) А. Popović 19, (1878-01-22 - 1938-12-28)

Novinar. Pisao o gangsterskim poslovima u Jagodini. Rođen 27. avgusta 1954. godine u Dragovu. Ubijen je 11. juna 2001. godine u ulazu svog stana u Jagodini gde je živeo i radio. Imena naručioca ubistva i ubica još uvek nisu zvanično objavljena. U više navrata u medijima je bilo informacija o ljudima umešanim u ovo ubistvo, ali uprkos tome, naručioci su i dalje na slobodi. Njegovo ime je 3. maja 2002. godine upisano na spomeniku u Vašingtonu, posvećenom novinarima koji su izgubili život na zadatku. Njegovo ime se nalazi na 1395. mestu. Takođe, njegova slika i biografija se nalaze u muzeju novinarstva u "Newseumu" u Vašingtonu. Autor je nekoliko knjiga: - Jezik za zube (?) - Klackalica (1996) - Sedamnaesto levački sabor Prođoh Levač, prođoh Šumadiju (1986) - Osamnaesto levački sabor "Prođoh Levač, prođoh Šumadiju" (1987) Izvori: Miladin Milosavljević, "Levač - bibliografija", 2011.

Novinar Milan D. Pantić 8, (1954-08-27 - 2001-06-11)

Profesor matemarike na PMF-u u Beogradu. Svetski priznat matematičar iz oblasti nelinearne analize. Rođen u Preveštu 15. Juna 1946. godine od oca Radonje i majke Milenije. Završio učiteljsku školu u Jagodini (tadašnjem Svetozarevu). Zatim u rekordnom roku završava matematiku na Prirodno-matematičkom fakultetu (završio fakultet u roku od 2 godine, sa izuzetnim prosekom). Doktorirao 25.12.1978. godine sa temom: "Banach-ova preslikavanja na prostorima i uređenim skupovima". Zajedno sa profesorom Mitrinovićem, 1973. godine, zasnovao je katedru za matematiku u Splitu i Šibeniku a sa profesorom Kurepom, 1973. katedru za matematiku na PMF u Kragujevcu. Jedan je od osnivača Američko-Jugoslovenske letnje škole za matematiku (International Workshop in Analysis and its Applications). Autor je 19 knjiga i preko 500 radova iz oblasti matematike i njene primene u fizici i ekonomiji, među kojima i kapitalna dela "Nelinearna funkcionalna analiza 1" i "Nelinearna funkcionalna analiza 2". Objavio je više od sto radova što u domaćim što u strnim naučnim časopisima. Dvadeset radova je izložio na raznim naučnim skupovima u zemlji i inostranstvu. Od strane inostranih matematičara njegovi radovi su citirani preko 300 puta. U knjizi: "Classical and New Inequalities in Analysis" (1993), autori su posvetili celo jedno poglavlje samo njegovim radovima. Glavne oblasti naučnog rada su mu: realna i funkcionalna analiza, parcijalno uređeni skupovi, teorija fiksne tačke i nelinearna funkcionalna analiza. Autor je sledećih knjiga i članaka: - Teorija transferzalne tačke prostora i raklja (2005) - Nefunkcionalna linearna analiza II (2001) - Inequalities of majorizations for general Convexity (1996) - Nelinearna funkcionalna analiza I (1993) - Elementarna funkcionalna analiza I (1993) - Minimax theory with transfersal points (1993) - Osnove teorije fiksne tačke (1986) - Some results in the fixed point theory (1975) - Monotony and the best possible bounds of some sequences of sums (1969) - Banachova preslikavanja na prostorima i uređenim skupovima (1978) Izvori: Milosavljević, M. 2011, Levač - bibliografija, Prevešt. Linkovi: - http://pefmath2.etf.rs/files/83/252.pdf - http://elib.mi.sanu.ac.rs/files/journals/publ/40/28.pdf - http://www.matf.bg.ac.rs/files/Taskovic.pdf - https://payhip.com/milanrtaskovic

Profesor matematike na PMF Milan R. Tasković 20, (1945-07-15 - 0000-00-00)